beats by dre cheap

Freedom

Interesantno je da sam bas ja, koji uvijek ima neograniceno mnogo slobodnog vremena, dosao u poziciju da ne mogu uci na blog kad pozelim, otici na kafu kad pozelim, otici suncati se kad mi je ceif itd.

.

I dalje ja imam slobodnog vremena, ali nekako ne upravljam njime, nikad nije tu kad bi mi trebalo.

.

Recimo, vec tri dana pokusavam napisati post, krenem kuckati i onda moram nekud ici ili nesto uraditi.

.

Nestaje moja sloboda. Svaki dan minuta. Nekad dvije.

U medjuvremenu je to sat... dva...

.

Ono nije da nisam ocekivao, zivot se polahko usloznjava, dolaze neke nove stvari koje se moraju pratiti, uraditi.

.

S jedne strane, to je sasvim logicno, covjek tezi da ide naprijed, da ne stoji negdje u mjestu, trudis se da zaradis vise, sto povlaci nove obaveze, sto dalje dovodi do gubitka dragocjenih minuta kad ne moras raditi nesto odredjeno, nego radis nesto sto ti se svidja i sta ti u tom momentu padne na pamet.

.

Mene samo kopka da li se to uopce isplati... Nikako da izadjem na cistac s tim. Mozda se isplati finansijski ili u drustvenom kontekstu, lakse je zbog nekih drugih stvari... ali ta sloboda... opustenost... kako mi samo to nedostaje...

.

Ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da ne mogu vise jednostavno ustati i otici na Krivaju pa gledati kako tece. Tesko se navikavam na strogo odredjene termine, komunikaciju na strogo odredjeni nacin, pa cak i ponasanje u saobracaju koje je u skladu sa pravilima.

.

Ta pravila za sve me smorise.

.

Znam da se moram poceti ponasati u skladu sa godinama, ali svaki dan kazem: ma od sutra cu... Kad krenem prema Tuzli, cvrsto sebi obecam da cu postovati sve znakove na putu, a onda dodjem do Karaule i neki djavo me natjera da opet pristisnem tipku "sport mode"... k'o dijete... Jos samo ovaj put...

.

Kad krenem na sastanak, zakopcam kosulju, zategnem kravatu, a onda u slijedecem momentu sebe vidim sa otkopcanim prvim dugmetom, otpustenom kravatom, zavrnutim rukavima... dzaba... ne mogu si pomoci :((

.

Uzmem onu slusalicu da telefoniram, i umjesto da kazem ja sam taj i taj iz te i te firme, meni izleti nesto tipa: ja sam Tito iz SFRJ :S Jednostavno mi je vrh kad znam koliko je osoba s druge strane zbunjena i ne zna sta da kaze. Stvarno pretjerujem! :((

.

Ne dam slobodu, ne dam, ne mogu :((

 

Duh Koji Hoda
http://nunion.blogger.ba
08/03/2013 09:17